MUDARDE

Na sceni Narodnog pozorišta u Leskovcu izvedena je predstava “MUDARDE”, romska pozorišna drama, koju su izveli mladi ljudi, osnovci, srednjoškolci i studenti.
-Oni su prikazali romsku kulturu i tradiciju građana Leskovca Roma,- kaže Zoran Saitović iz organizacije Romska obnova saradnja i alternativa – ROSA, koja je i organizovala ovu predstavu.

-Kroz dramu je provučeno sve ono što se dešavalo 11. decembra 1941. kada su streljani nedužni pre svega građani Leskovca, a zatim možemo da kažemo da su to bili Romi, Srbi i Jevreji. Na ideju za ovu predstavu smo došli još prošle godine, ali, na žalost, nismo uspeli da
je realizujemo. Tokom ove godine smo scenarista predstave Goran Saitović i ja ipak uspeli da sve ovo privedemo kraju. Pomogli su nam institucije Grada Leskovca, LKC i Centar za stručno usavršavanje,- dodao je Saitović.

Saitović za uspeh smatra i to što su uspeli da animiraju mlade Rome da se kulturom bave i na ovaj način.

-U predstavi Romi govore romski,

Srbi srpski, Nemci nemački, svako govori svoj jezik. Svi koji učestvuju su amateri, ali imamo neke studente koji su učestvovali u profesionalnim filmovima i pozorišnim komadima. Svi su Leskovčani, osim jednog studenta iz Bele Palanke koji studira u Leskovcu. –
Scenarista Goran Saitović kaže da je nekoliko likova zaista postojalo, ali su ostali izmišljeni.
-Reč je o ljubavnoj drami koja počinje i, na žalost, završava se početkom decembra. Svi planovi Roma se ruše 11. decembra, ali mislim da je najbolje da se odgleda predstava i nakon toga donese ocena o njoj. Bilo je zadovoljstvo spremati je sve ovo vreme. –
Okupatori (Nemci i Bugari) streljali su tada  310 građana Leskovaca, od toga 293 Roma, 11 Srba i šest Jevreja.
U predstavi se o ovom događajima govori kroz savremenu formu, koreografiju i kostime. Iako pozvani, predstavi nije prisustvovao niko od predstavnika lokalne vlasti.

I.S.-Lj.S.

***   ***   ***

MUDARDE- Đivdipe, mangipe, hem meriba Romengoro


Ki scena taro Narodno pozorište ki Leskovca đirati ičerđape predstava MUDARDE, romani pozorišno drama, koja ikalde terne manuša. Tari osnovno sikavni, maškarutni sikavni hem o studentija.
-On sikađe i romani kultura hem tradicija taro leskovačka dizutne manuša, Roma,- vačeri o Zoran Saitović tari organizacija Romska obnova, saradnja i alternativa-ROSA koja i organizuinđa akija predstava.
-Prekali drama nakhađam sa so inele ko 11.decembar 1941. berš kad i mudarde anglal te phenav o dizutne manuša tari Leskovca pa tek onda o Roma, Srbijanci hem o Jevreja. Amen dinađamen godi za akija predstava još okova berš, ali, ko rovljaripe naštine te nakhavala,
realizuinala. Celo berš me hem o scenarista tari predstava o Goran Saitović anglarđam akija ideja te ana đi o kraj. Dinđeamen dumo o institucije Dizijakere LKC, Centar za stručno usavršavanje,- vačeri o Saitović.
O Saitović smatrini da i uspeh so e terne manušen animirinđe te bavinenpe sa kultura ko akava način.
-Ani predstava o Roma vačerena Romane o Gađe gađikane, Nemci nemački, svako vačeri ple čhibaja. Sare so učetvujinen i amaterija, ali isiamen i studentija kola gluminđe ko profesionalna filmija hem pozorišna kotora.Sare i tari Leskovca , a isiamen i jek studenti kova i tari Bela Palanka kova studirini ki Leskovca. –

Scenarista Goran Saitović vačeri da nesave manuša kolen gluminena ki drama čače đivdinđe, ali avera i izmislime.
-Lafi i taro mangipe ki drama koja avela, i ko rovljariba završinipe anglal ko masek decembar. Sa o planija e Romengere perena ko 11. decembar, ali dama godi da i po šukar te dikhelpe i predstava i palo adaleste te  anelpe ocena olatar. Inemaje šukar te čerav buti e ternenac sa akala dive. –
Okupatorija(Nemci hem Bugarija)mudarde tad 310 dizutne manušen tari Leskovca, taro adava 293 Roma, 11 Srbijanci, hem šov Jevreja.
Ani predstava taro akava šajipe vačeripe prekali savremeno forma, koreografija hem kostimija.
Iako vičime ki predstava niko na alo taro predstavnici tari loklano samouprava.